VELIMIR LJUBIBRATIĆ: TREBINJAC KOJI JE IZGRADIO I OZELENIO DUBAI


Svijet | 04.01.2021

Zamislite Dubai.


Zatim iz ove mentalne slike uklonite oblakodere, luksuzne fontane i zlato. Oduzmite i sva veštačka ostrva, jahte i najveće tržne centre na svetu.


Dobićete prikaz sa kojim se pre tačno 30 godina susreo Velimir Ljubibratić, pejzažni arhitekta sa Balkana, koji tačno toliko živi u Dubaiju.


„Pesak i nešto malo zelenih površina – to sam jedino zatekao”, kaže Ljubibratić dok me u Dubaiju vodi kroz stari deo grada, Bastakiju.


„Bila je jedna jedina traka za automobile, a svako malo biste morali da čekate na putu, da propustite kamilu.”


Bez preterivanja može da se kaže da je on čovek koji je izgradio i ozeleneo Dubai, a sa tim se slaže i šeik Emirata.


Za izgradnju ovog dela sveta uručio je srpskom arhitekti nagradu za životno delo.


Kako je 1990. avionom nekadašnje nacionalno avio-kompanije JAT za Novu godinu stizalo prase avionom iz Beograda i to sa jabukom u ustima, kada je prvi put probao espreso u Dubaiju, ali i kada su počele da pristižu investicije iz sveta, priseća se Ljubibratić za BBC na srpskom.


Otkriva i kako izgleda raditi na Burdž Kalifi, najvišoj zgradi na svetu, ali i ko je zaslužan što je jedan čempres iz Dalmacije već 25 godina zelen usred Srednjeg istoka.


Nagradu za životno delo Ljubibratiću je dodelio šeik Šardže, jednog od gradova Emirata


„Šta je taj Dubai?”Velimira je 1990. godina zatekla kao pejzažnog arhitektu u Zavodu za izgradnju u Beogradu.


„Supruga i ja smo želeli da projektujemo, ali smo se u tom trenutku u Beogradu bavili – silnom papirologijom.


„Nismo tako zamišljali projektantski posao”, kaže arhitekta.


Malo ko je u Srbiji znao gde tačno treba da ide, kada ga je prijatelj pozvao da radi u Dubaiju.


„Svi su me pitali – gde ti to ideš, šta je taj Dubai?”.


„Kao da se karte sveta u tom periodu nisu ažurirale, niko nije znao ni šta je, a kamoli gde je grad. Znali su najbliže za Kuvajt.”


Dubai je tada imao 300.000 stanovnika, a sada ima tri miliona.


„Nije postojao nijedan semafor u gradu.


„Ceo grad je bio jedan suk, što je zapravo pijaca gde se nabavlja sve što vam je potrebno.


„Danas je malo drugačije, taj pijac je zamenio najveći šoping centar na svetu”, kaže on.


Sa minus sedam su, naravno, sleteli na ‘zimskih’ 25 stepeni u Dubaiju.


„Prvi dan kada smo došli, žena i ja smo dobili da radimo projekat pejzažne arhitekture Creek Side Parka – od 100 hektara.


„To je kao 12 beogradskih stadiona Crvene zvezde”, kaže on.


Prase iz Beograda, sa sve jabukom


Samo na dva mesta u Dubaiju je 1990-ih mogao da se popije kapućino – u jednom pariskom kafeu i u galeriji u koju me Velimir vodi.


„Jedva smo čekali let iz Beograda. Nije bilo ni mobilnog ni interneta. Posada JAT-a bi nam donosila naše novine.


„Jedne Nove godine su na avion poslali prase, sa sve jabukom u ustima”, prepričava on.


Kaže da je, posle nekoliko godina, više ljudi sa Balkana krenulo za Dubai u potrazi za poslom.


„Koje god da je veselje bilo, Bosanci bi okrenuli prase”.


Seća se i jednog jedinog nemačkog paba sa točenim pivom i kobasicama i to je to.


Dubai je, kaže, bio miran gradić i nije se mnogo toga dešavalo.


Ovaj deo sveta je bio „skrajnut” jer niko nije ulagao.


„Svi su naravno znali za Tita i Jugoslaviju”, kaže Velimir.


Dubai


Groblje pasa ispod Burdž Kalife


Galeriju u starom delu Bastakije od 1979. godine vodi Britanka Alison Kolins, koju i tog dana zatičemo tu.


„Ovaj današnji Dubai je kao duh.


„Ne postoji gotovo ništa od starog grada”, kaže Alison.


Koliko je Dubai nekada bio drugačiji Alison pokušava da dočara jednom pričom.


„Moj suprug je bio veterinar i sahranjivao je pse u udaljenom delu grada.


„Tačno na tom mestu je danas Burdž Kalifa, najpoznatija zgrada u gradu i druga najviša na svetu”, dodaje ona.


Velimir sa starim prijateljima u galeriji Majlis


U galeriji izlažu mnogi evropski umetnici


I onda se zakotrljalo…


Na početku je, kaže Velimir, sve bilo jeftinije.


„To je bio jedan slobodan prostor u pustinji.


„Dovoljno je bilo da izaberete plac na kome želite da gradite. Danas su to neverovatne cifre koje više ne mogu da se zaustave”, kaže on.


Standardi za pejzažnu arhitekturu – nisu postojali, pa su Velimir i Sanja morali sami da ih napišu, kombinujući američke i evropske.


Tako je sročio vodič za lendskejp, što bi značilo sve ono što je prisutno na uređenim površinama – staze, klupe, dečija i sportska igrališta, osvetljenje, staze za džogiranje, fontane, sadnice…


Bračni par je počeo da radi na uređenju grada kakav danas poznajemo, a koji godišnje poseti 15 miliona turista.


Velimir i Sanja su u Dubai otišli sa skicama i lenjirima, a prvo što su uradili je bilo da naruče crtane stolove za kancelarije i zaposle četiri tehničara.


Posle četiri godine, biro je brojao 60 ljudi.


To su bili svi njihovi vizuelni efekti.


Onda 1995. godine počinju prvi kompjuteri.


„Parkovi, saobraćajnice, bilo je tu svega – bukvalno smo gradili sve iz temelja.


„Tačnije, iz peska”, kaže Ljubibratić.


Iako je nafta otkrivena još 1966. godine, tek od 1995. su počeli da se grade grandiozni objekti.


Zatim je krenula i trgovina i Dubai je počeo da snadbeva sve Emirate.


Od jedne glavne saobraćajne trake, grad je „preko noći” dobio 12.


„Onda se to zakotrljalo.


„Krenuli su investori, novac je stizao iz svih krajeva sveta.


„Odjednom je grad živnuo i ceo svet se sjatio ovde”, kaže Velimir.


„Iz Dalmacije sam za jedan park sam doterao i zasadio tri čempresa, jedan je uspeo i već 25 godina životari sasvim udobno u Dubaiju.


„S obzirom na vremenske uslove, nije tako visok kao u Dalmaciji. Ali je ipak zelen”, ponosan je on.


Dubai


Bastakija, Dubai


Kako je graditi najveću zgradu na svetu


Hiperprodukcija u izgradnji je krenula od 2001, kaže Velimir.


„U jednom trenutku smo imali 12.000 radnika. Radilo se u dve smene.


„Možete li da zamislite? Čak i organizacija samo njihovog prevoza do gradilišta je iziskivala svakodnevni dodatni napor”, kaže arhitekta.


Učestvovao je i kada se gradila u tom trenutku najveća zgrada, najveći tržni centar i najveća fontana na svetu.


Bračni par je dobio dve nagrade za projektovanje parkova na Srednjem istoku 1995. i 1998. godine, a Velimir je 2019. godine nagrađen priznanjem za životno delo za projektovanje Dubaija.


Nagradu finansira šeik iz Šardže, grada Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je 15 minuta udaljen od Dubaija.


UNESKO je 1998. godine taj grad proglasio glavnim kulturnim centrom arapskog sveta, a ponovno priznanje je dobio 2014. godine kada je postao centar islamske kulture.


Velimiru je nadraže što su o dobitniku odlučivale i glasala kolege iz struke.


Iako je učestvovao u projektovanju slobodnih površina oko Burdž Kalife i radio projekte na 100 hektara, omiljeni projekat mu je mali park od dva hektara u kom su i deca sa invaliditetom dobila sopstveni kutak.


Pored velikih projekata za državu, radio je i za biznismene, bogataše, ali i šeika.


Burdž Kalifa je dugo bila najviša zgrada na svetu


Sanja Beograd i Trebinje„U jednom trenutku su krenuli da dolaze naši ljudi i postalo je živo”, kaže Velimir.


„Poslednjih godina su mnogi moji prijatelji i kolege otišli dalje, u Ameriku, Australiju, Kanadu ili druge zemlje ili su se vratili kući”.


Posle tri decenije na pesku, danas sanja da se vrati u Beograd, ali i u Trebinje, gde je sagradio vikendicu.


 


VIJESTI.ME/Marija Janković/BBC


 
Loading ...

ANKETA

Da li ste zadovoljni novom autobuskom stanicom?